Fatima je Fatima (s.a.)

Deseti deo

glava šesta

Njena zadnja bitka

Zašto ne 'Ali (a.s.)?
Sve postaje jasno.  Zašto je poslanik (s.a.v.s.) na povratku sa svog poslednjeg hadža i namaza kod Gadir Huma predstavio 'Alija (a.s.) ispred svih grupa muslimana, koje su ga pratile na okupljanju, i priznao im da je 'Alijevo (a.s.) vođstvo jednako njegovom?
Zašto je došlo do toga da  je grupa od dvanaestorice ljudi zaposela planinski put, kada poslanik (s.a.v.s.) još nije ni ušao u grad,  da bi on (s.a.v.s.) _ ili možda 'Ali (a.s.) _ bili ubijeni?  A ta zavera koja se javlja nakon Gadira odnosi se na to, jer izbori nisu bili slučajni.
I zašto, iako je poslanik (s.a.v.s.) obavešten o zaveri pre predaje i zapoveda im da se povuku nakon toga, on (s.a.v.s.) ne otkriva njihova imena?  To nije mali događaj, pogotovo imajući u vidu poseban interes poslanikovih (s.a.v.s.) pratilaca, koji su čak i najbeznačajnije događaje iz njegovog života  pažljivo zabeležili.
Zašto poslanik (s.a.v.s.) u svojoj poslednjoj bici, Bici kod Tabuka, prihvata _ imajući u vidu njegove godine i godine njegovih privrženih i starijih ashaba, i onih koji nisu vojnici, koji nisu bili ljudi od sablje, već pre politički elementi _ da idu u tu bitku da se bore protiv moćnih stranaca, Rimljana, na severu zemlje, gde je postojala velika opasnost po život?  Zašto je izdvojio 'Alija (a.s.) i, protivno 'Alijevoj (a.s.) želji, kao i stavu Jevreja i licemera, držao 'Alija (a.s.) u Medini, iako je 'Ali (a.s.) poznat kao čovek od sablje, heroj iz mnogih bitaka, nosilac barjaka i pobednik iz  poslanikovih (s.a.v.s.) slavnih i velikih bitaka?  On (s.a.v.s.) mu kaže : "Ostavljam te zbog onoga što sam ostavio u Medini.  Zar nisi zadovoljan što je odnos između mene i tebe istovetan onom između Muse (a.s.) i njegovog brata Haruna?".
Zašto  on (s.a.v.s.), u vreme svoje smrti, šalje vojsku da napadne Rimljane, bez preke potrebe, i ne radi odbrane?  Zašto šalje Ebu Bekra, Omara i druge značajne ljude i političare koji imaju uticaja u vojsci?  Zašto, sa takvom vojskom, odabira osamnaest godina starog Osamu da vodi vojsku, dok su značajni ljudi među običnim vojnicima?  Zašto se poslanik (s.a.v.s.) naljutio kada  je postavljen prigovor njegovom vođstvu zbog njegove mladosti,  i oštrim rečima kritikovao one koji misle da je uzrast važniji od vrednosti?
I zašto, kada je pometen na pragu smrti, insistira i nastoji, moli i vređa, kako bi se vojska  brzo pokrenula, i kako bi se starci pokrenuli,  dok 'Alija (a.s.) ostavlja u Medini?  Zašto u ovom trenutku svoga života traži tablu i pero i kaže : "Želim da zapišem nešto kako nikada ne biste skrenuli sa pravog puta".  Zašto  mu oni ,koji su upravo izabrani, ne dopuštaju da napiše bilo šta?  Oni se čak svađaju pred njim i stvaraju metež.  Uznemiravaju ga.  Oni čak vređaju i prigovaraju njegovim suprugama koje plaču iza zavese, govoreći : "Poslanik želi da izjavi svoju poslednju volju i ostavi testament.  Donesite mu tablu i pero".  Oni odugovlače.  Oni sebe nazivaju Jusufovim prijateljima, dok poslanik (s.a.v.s.), u ljutnji, ne kaže : "Sve ove žene su bolje od vas", a zatim zatraži da ga ostave samog.
Zašto, kada na kraju svoga života poslanik (s.a.v.s.) kaže : "Imam tri saveta za vas", izgovara samo dva od njih, dok treći, u vezi 'Alija (a.s.) ostaje neizgovoren?  Zašto, kada Balal kaže : "Vreme je za obredni namaz", a on (s.a.v.s.) nije u stanju da ustane iz kreveta, on (s.a.v.s.) kaže : "Kažite 'Aliju da dođe".  Iznenada, obojica se pojavljuju odgovarajući  na poruku njegove kćeri (s.a.), i poslanik (s.a.v.s.) vidi svu trojicu istovremeno i tada, ne govoreći bilo šta, zahteva da sva trojica  odu.
Zašto? Zašto?  Zašto?
Zašto je poslanik (s.a.v.s.), u najtežim trenucima bitaka, suočavajući se sa neprijateljskom silom, kada mu je nedostajala moć, kada je bio ispunjen usamljenošću, uvek govorio pun  nade i snage,  siguran u budućnost?  Zašto je u toku zadnjih dana svoga života, kada je na ivici svoje pobede, tako uplašen i zabrinut?
Zašto u toku zadnje noći svoje bolesti, uoči smrti, u ponoć, sam sa svojim pomoćnikom odlazi do groblja i ostaje dugo šapućući nemim telima, pun bola, govoreći :"Neka vas Bog sve blagoslovi.  Kako ste srećni što ste mrtvi i ne suočavate se sa sadašnjom situacijom".
Zašto tada, kada se približava smrti, sve više i više ponavlja da se  zavere i urote, kao delovi mrkle noći, sada stalno javljaju?  Da.  Sada je odgovoreno na svako od ovih  "zašto?".  Deo te mrkle noći je minuo.  'Ali (a.s.) je završavao sa poslanikovom (s.a.v.s.) dženazom, dok uticajni ashabi, u istom trenutku, zakopavaju njegova prava.
Oni dolaze od Sakifea do džamije kako bi kalifa mogao obraćanjem ljudima obznaniti svoje vođstvo.  'Ali (a.s.) se vraća iz prazne poslanikove (s.a.v.s.) kuće  u Fatiminu (s.a.) kuću da bi započeo dvadeset petogodišnju tišinu, punu bola, samoće i mraka.
A Fatima (s.a.) je ta koja mora podnositi teret i srdžbu ovog nemilosrdnog udarca u svojoj osetljivoj duši.  Njen otac (s.a.v.s.), njeno utočište, njen najvoljeni je nestao.  'Ali (a.s.), njen brat, suprug, prijatelj i jedini bliski član porodice i sapatnik, tužan i slomljen, ostaje kod kuće i, poput nje, ostaje usamljen.  Izgleda da su u roku od nekoliko  kratkih sati svi postali stranci.  Medina ih više ne prepoznaje.

A islam?
A islam?  Ova vera daruje odanost Fatiminoj (s.a.) duši, tako da  ona (s.a.) počev od svog detinjstva naovamo, uprkos svojoj mladosti i istančanosti, može da sprovodi džihad u cilju uspostavljanja islama za vreme života svoga oca (s.a.v.s.), u vreme prvih mudžehida (boraca, onih koji se bore radi odbrane vere).  Dar, takođe, uključuje, patnju zbog teškoća, siromaštvo, životne prepreke i tugu kroz detinjstvo i mladost, tako da se njena duša kreće tim putem.  Svojim  malim i osetljivim stopalima kreće se uporedo sa prvim mudžahidima i pravim  poklonicima.
Ona (s.a.) utire ovaj trnovit i neravan put za one koji je slede.  Svom svojom verom, snagom i osećanjima, ona (s.a.) pomaže da poruka njenog oca (s.a.v.s.) poprimi stalnost sred ove grupe, kako bi ispravnost, obožavanje istine, sloboda, pravda, pobožnost, jednakost, koreni bratimljenja među svim bićima mogli postati  snažni i da bi ova mlada zajednica, koja je bez moći i svesti, gde su  virusi starih bolesti skriveni u dubinama tela, mogla pustiti korene na moćnom putu znanja, svesti, pravednosti i ljudske čestitosti.  Ona (s.a.) vodi putem kojim ju je poveo poslanik (s.a.v.s.) koji nije umeo da piše.  Ona (s.a.) je radila stvari koje je on (s.a.v.s.) naložio da se čine i koje je učinio delom tradicije.
Ali sada, možemo reći da su za Fatimu (s.a.) utihnule sve stvari.  Svi zidovi, temelji, stražarske kule  i bedemi koji su građeni uz sav taj napor, iznenada postaju ruine.
Sudbina islama je odlučena u Sakifeu u odsustvu 'Alija (a.s.), Salmana (Salman) , Abuzara, 'Amara, Mehdada (Meghdad) i drugih.  Sada su  se svi ovi ljudi okupili u Fatiminom (s.a.) domu, tužni i zabrinuti.  Zašto su ostali verni 'Aliju (a.s.)?  Oni nisu od velikaša iz plemena Ousand Hazradž  (Oussand Khazraj).  Nemaju porodicu niti su od uticaja u Medini.  Oni ne potiču iz izvorne porodice Kurejšija, da bi im krvno poreklo, porodica ili klasa odredili stanje i položaj.  Oni ne žele da im pripadne ni najmanji deo poslanikovog (s.a.v.s.) kalifata.
To su ljudi koji su ili stranci, poput Salmana, koji je bio Iranac, ili Abuzara, koji je stigao iz pustinje, ili 'Amara, čija majka je bila crna afrička robinja, dok mu je otac poticao iz Jemena, ili  drugi nepoznati ljudi bez bilo kakvih pozicija i bilo kakvog isticanja pripadništva višoj klasi.  Oni su jednostavni, potlačeni ljudi, poput Majtama (Meitham), koji je prodavao urme.
Ovi ljudi su u očima poslanika (s.a.v.s.) bili dragi i voljeni, a sada, kada je on (s.a.v.s.) nestao, primorani su da se vrate u stanje neprestane poniznosti.  Vrednosti su se ponovo promenile.

'Ali (a.s.) je jedino utočište
Njihovo jedino utočište je ‘Ali (a.s.).  Sam  'Ali (a.s.) ima u Medini  isti položaj kao i oni.  On (a.s.), takođe, pati zbog obnovljenog sistema starih vrednosti.  Njegova priča teče ovako :  On (a.s.) je mlad čovek, tridesetak godina star (u poređenju  sa starijima u zajednici).  On (a.s.) je čovek bez ičega u rukama, bez porekla, bez karika u političkim ili plemenskim vezama.  On (a.s.) ima samo pobožne odlike spoznaje, hrabrosti, istrajnosti na putu, uzvišenog mišljenja i svesti.  On (a.s.) ima moć besedništva i moć mača.  Njegovo celo bogatstvo je sakupljeno i sastoji se od opasnosti s kojima se susretao ostajući veran poslaniku (s.a.v.s), kao i njegovog mača, koji se dizao u džihadu, i mnogo krvi prolivene iz  mržnje prema jučerašnjim neprijateljima  _ koji su se "odrekli"  poslanikovih (s.a.v.s.) zapovedi.
Ove vrednosti,  samosvesnost i  svest o izazivanju ljubomore prijatelja, žrtvovanje i hrabrost, stvarale su mržnju kod njegovih neprijatelja, koji  nikada nisu bili spremni za njih.   I prijatelji i neprijatelji su podjednako udružili snage i glasine u napadima i optužbama protiv Alija (a.s.).  Klevetali su ga, ponižavali i konačno ga izopštili i napustili.
Kada se duh uzdigne iznad svog vremena i  preraste  strpljenje ljudi toga doba,  ostaje usamljen.  Dubokoumnost, lepota i bogatstvo njegove duše sami po sebi  ponižavaju ispraznu trivijalnu ružnoću drugih.  Kad god se neko ponizi, poput prijatelja i dušmana, svesno ili nesvesno,  udružuje se radi osporavanja ili uništavanja duha jake ličnosti, ili radi uništenja  njenih očiglednih prava.  Oni, prirodno, koriste jedno drugom.  Tada prijatelji, ashabi i oni koji imaju iste misli, usled veličine duha, iskazuju prezir.  Stvaraju vakuum u svojim ličnostima.  Pate.  Pokušavaju da negiranjem ili osporavanjem njegovih vrlina  ukaljaju ličnost, da glume bliskost da bi smanjili prostor koji ih tera na patnju.  Kako nikada ne mogu direktno doseći do duha, pokušavaju da ga povuku unazad, da bi ga mogli dostići na taj način.  U ovom pokušaju se pridružuju neprijateljima i pronalaze zajedničke ineterese.  Kada do toga dođe, prijatelji takođe osećaju potrebu da unište taj duh.  Oni nesvesno postaju igračke neprijatelja.  Postaju predstavnici  ubistava.  Postaju dobrovoljne sluge neprijatelja.  Zbog toga 'Ali (a.s.) mora biti ponižen.
Zbog toga pleme Umajida, koje je neprijatelj iseljenika, pomagača i 'Alija (a.s.), objavljuje: " 'Ali je sin zemlje".  " 'Ali ne obavlja svoje obredne namaze."  Umajidi su pisci objave, koji su sakupili Kur'an i stričevi i rođaci poslanika (s.a.v.s.).  Kćer Ebu Sufijana (Ebu Sufiyan) je supruga poslanika (s.a.v.s.), zato je njegov dom sveto mesto.  To je prostor gde su sukobi zabranjeni.   U ogromnom je zamku Ebu Sufijana koji je, u očima poslanika (s.a.v.s.) _ poput Božije kuće u Meki,  mesto utočišta za sve.  Ko god traži utočište, tamo je sigurno.
Kako je 'Ali (a.s.) ubijen u mihrabu (mesto koje ukazuje na smer namaza)  džamije?  Kakva je to vest?  Šta je 'Ali (a.s.) _ "otac praha", "čovek za koga se smatra da ne obavlja svoje namaze" radio u mihrabu?  'Ali (a.s.), koji obavlja namaz?  Kako bi to moglo biti?

Drugi su zauzeti njegovim uništavanjem
Svi znaju da je mržnja prema 'Aliju (a.s.) posledica njegovih herojskih dela kod Bedra, Handaka i drugih sličnih bitaka.  Ali prijatelj? Ranu truju oni koji su učestvovali u bitkama kod Badra i Handaka protiv Umajida. Sada im se pridružimo i zapevajmo istu pesmu.  Zašto?
Dobro poznati među uticajnim ashabima bili su primorani da sagnu svoje glave u bici kod Handaka, kada je 'Ali (a.s.), mladi čovek od dvadeset sedam godina, ulio takav strah neprijatelju svojom sabljom i  pokličem  “Allaho Akbar”, koji je iz njega izvirao, da ga je poslanik (s.a.v.s.) pohvalio : " 'Alijevi udarci u bici kod Handaka vredniji su od ibadeta svih ljudi i džinova zajedno".  Udarci njegove sablje su ih činili srećnim i bodrili na suprotstavljanje, ali je ipak, postojala skrivena ljubomora, koja  se uselila u njihovu podsvest.  Kasnije je narastala a da oni nisu  sami bili svesni toga.  Seme je izraslo u grane koje nose lišće koje  možda prekriva ceo njihov duh i misli.  Njeni koreni  se stvaraju u dubini njihovih kostiju.
Kod Hajbara, gde je Ebu Bekr nosio  poslanikov (s.a.v.s.) barjak i napredovao da bi osvojio  tvrđavu, i odakle se nakon velikih zalaganja vratio slomljen, i gde je Omar  otišao i vratio se poražen, poslanik (s.a.v.s.) je rekao:"Sutra ću dati barjak u ruke nekome ko voli i Boga i svoga poslanika i koga vole i Bog i njegov poslanik".
Sledećeg dana je dao barjak 'Aliju (a.s.).  'Ali (a.s.) je zadivljujuće osvajao jednu tvrđavu za drugom.  On  (a.s.) bi otvarao tvrđavu, a ljudi bi ulazili da  plene, dok bi  on (a.s.) nastavljao sa napadom na drugu  tvrđavu.
Kod Bedra i Ohuda, na slavnim  poprištima, ashabi, koji su  za sebe, sa pozicija životnog doba i položaja u društvu, smatrali da su na visokom nivou, beže,  ili se skrivaju po ćoškovima, uplašeni i bez nade.  'Ali (a.s.) je taj koji poput munje i vetra  mine kroz poprište, stvarajući novi front usred straha i poraza.  Kada on (a.s.) nosi barjak ka pobedi kod Honejna,  dok slavni i uticajni pratioci beže iz uskog tesnaca, a Ebu Sufijan uzvikuje:"Prema načinu na koji beže, oni neće stati dok ne stignu do Crvenog mora!",  'Ali (a.s.), poput stene, zatvara prolaz na tesnacu.
Ova  sablja stvara mržnju kod neprijatelja kao i kod prijatelja.  Iako se bore za istu stvar, ljubomora i neuvažavanje se pojavjuju.  Tako se prijatelji i nepritelji okupljaju u jedan front kada god je reč o 'Alijevom (a.s.) karakteru, čestitosti ili snazi.  Tada prijatelj traži neprijatelja, a neprijatelj prijatelja, i oni  rade udruženo.  Zato je reakcija na 'Alijevu (a.s.) posebnost zadovoljena iskazivanjem prezira prema 'Aliju (a.s.).
Kako?  Neuzimanjem u obzir njegovih islamskih vrlina, njihovim neisticanjem.  Iako je to nemuški, oni ga opisuju izrazima koji su suprotni onom što on (a.s.) zaista jeste. Oni  klevetnički govore ili šire glasine.  Ukoliko se ne spuštaju tako nisko, ne govore o njegovim vrednostima.  Ukoliko spominju njegove slabosti kad god im se pruži prilika, uveličavaju ih i  preteruju.  Oduzimaju mu njegova prava i razaraju istinu.  Priznaju 'Alijeva (a.s.) prava u meri Omarovih ili Ebu Bekrovih, Ali to rade da bi ih poništili.  Postupaju iz  interesa.

Ishod:  Njegove šanse su uništene
" 'Ali? Da. Ali, još je mlad. Pustimo da mu prođe nekoliko godina."
" 'Ali? Da.  Ali, on je čovek mača, odan, učen, ali on ništa ne zna o politici.  Hrabar je, ali nema ratničko znanje."
" 'Ali? Da.  Ali, on se previše šali."
" 'Ali? Da.  Ali, trenutno nije preporučljivo za islam da on bude izabran.  Ima mnogo neprijatelja.  Za vreme poslanika (s.a.v.s.), u ratovima, ubio je mnogo uticajnih Arapa.  Mržnja je još vruća.  To nije preporučljivo."
" 'Ali? Da. Ali, on je previše siguran u sebe."  (Njihov kompleks niže vrednosti postaje očigledan.)
" 'Ali? Da. Ali, da mu je kalifat bio prepušten, on bi ovu kamilu jahao odlučno ka pravom odredištu.  Ali, da li je on zaista odlučan u tom smislu?"
Ishod?  Ishod je da je 'Ali (a.s.) poražen podjednako od ruku Benu       Umajida, kao i od Omarovih, koji je neprijatelj Benu Umajida i istog ranga kao 'Ali (a.s.).  Osman se oseća pobednički uz Omarovu pomoć, kao i pomoć Benu Umajida, koji su Omarovi neprijatelji i neprijatelji Osmanove porodice.
Fatima (s.a.) sve ove stvari vrlo dobro zna. Razume  ih.  Ona (s.a.) nije neko ko sedi kod kuće nesvestan bilo čega što se oko njega dešava.  Fatima (s.a.) je naučila kako da se probija u borbi.  Zna kako da izađe na kraj sa propagandom.  Njena mladost je prošla u središtu bure događaja, a njena zrelost u političkoj vatri svoga doba.  Ona (s.a.) je muslimanka:  žena čija etička čistota je ne sprečava od njene društvene odgovornosti.  Prošlo je nekoliko časova da je obavljena poslanikova (s.a.v.s.) dženaza.  'Ali (a.s.) je u svom domu okružen nekolicinom pripadnika Benu Hišam i voljenih poslanikovih (s.a.v.s.) ashaba koji su mu ostali privrženi.  Oni su se udružili u svom protivljenju onom što se desilo u Sakifeu i u svom nepokoravanju prisezi koja je privukla ljude ka njemu.  Kalifina naredba je pročitana u džamiji.  Ljudi su mu, takođe, dali prisegu.  Omar, politički predstavnik, nepopustljivo pokušava da prikupi preostale glasove kako bi  utro put.
Said ibn Obade (Saied ibn Obadeh), vođa Hazradža, čovek od uticaja, koji je bio kandidat pomoćnika u Sakifeu, ne prihvata kalifat Ebu Bekra.  Iz protesta, napušta Medinu.  Kretao se ka Damasku.  Stigla je vest da ga je na pola puta napao i ubio džin! Ko ga je umorio?  Oni su čak znali džina koji ga umorio, jer je kružila pesma u čast tog džina.  Ali su se ubrzo čuli glasovi da je ubijen na zapoved Omara Halida ibn Valida (Omar Khalid  ibn Valid).
Sudbina plemena je još uvek nepoznata.  Postiji mogućnost da ne prihvate Ebu Bekra za kalifa.  Ali, najopasnije žarište je u Fatiminoj (a.s.) kući.  Da.  Od toga dana,  Fatimina kuća (s.a.) postaje centar opasan po upravu.

Tri centra strpljenja
Sada nam u Medini istorija ukazuje na tri  važna centra velike strpljivosti:  džamiju, Fatimin (s.a.) dom, i pored njega, poslanikov (s.a.v.s.)  dom koji je utihnuo.  Čudno je da je sve troje smešteno na jednom mestu, zid  do zida.  Da.  Razdvaja ih samo širina zida.
Omar je vrlo ljut zbog ovog  jedinstvenog uporišta moći u opoziciji novim vođama.  On, koji se dosta pomučio oko ustanovljenja  Ebu Bekrovog vođstva, i koji je otklonio na stotine prepreka, sada ne može da podnese činjenicu da u toj kući postoji grupa koja je stvorena da pruža otpor, koja se okuplja da bi  ukolnila taj savez.  A još je važnija činjenica da je ta kuća pored džamije.
Džamija je skupština kalifata, dom uprave.  Fatimin (s.a.) dom je u uglu i lica onih, koji su do juče bili  poslaniku (s.a.v.s.) najbliži i najdraži,   tu se mogu videti.
Fatima (s.a.) je, poput ranjene ptice, stešnjena između dve teške tragedije: smrti poslanika (s.a.v.s.) i 'Alijevog (a.s.)  poraza.  Njena glava je pognuta usled težine crne patnje.  Razmišlja o prošlosti.  Misli o svom ocu (s.a.v.s.) koji je uvek bio tako zabrinut za budućnost i kakva će biti sudbina religije pravednosti i njenog predvođenja.  Slatko-gorka sećanja ispunjavaju njene misli i dušu.  Ona (s.a.) je, poput ptice, koja udara krilima u kavezu, krilo uz krilo sa svojim ocem (s.a.v.s.), leteći preko minulih horizonta, u stanju da pronađe na trenutak  mir od bola zbog tragedije koja se upravo obrušila na njen dom i uništila ga.  Iznenada, glasan metež dopire iz džamije.  Fatima (s.a.), sred tog meteža, krika i pometnje, čuje glas Omara ibn Hataba : "Spaliću tu kuću do temelja sa svim njenim stanovnicima".
Ona (s.a.) čuje ove reči napada, glasne i jasne.  Sada su bliže.  Vrata Fatimine (s.a.) kuće se otvaraju ka džamiji.  Ona (s.a.) čuje da neko u čudu pita : "Čak i ako je Fatima u njoj?".
A Omar odgovara : "Čak i ako je ona u njoj".
Tačno je da je Omarov sluga doneo žar u džamiju.  Vatra je na njenim vratima.  Usred pometnje, Omar viče : " 'Ali, izađi  napolje!".
Unutar doma je velika pometnja.  Plamenovi vatre su blizu.  Vidljivi su kroz napukline na vratima.  Omarovi povici se pojačavaju i na trenutak bivaju  nasilni.  Iznenada se čuje Fatimin (s.a.) krik.  Ona (s.a.) je iza vrata.  Njen krik nosi svu tugu sveta.
"Oče, Božiji poslaniče! Šta nakon tebe nisam doživela od Omara i Ebu Bekra!"
Omarove pristalice se povlače nekoliko koraka unazad.  To su krici i bes voljene poslanikove kćeri (s.a.)!  Skupina ne može da se obuzda.  Počinju glasno  da plaču  i oplakuju.  Druga grupa ostaje s pogledom prema Fatiminom (s.a.) i poslanikovom (s.a.v.s.) domu.
Kažu da su bili zatečeni sramom.  Omar, koji je ostao sam,  na trenutak ostaje zbunjen. Ne zna šta da radi.  Zatim se vraća do Ebu Bekra.  Svi se okupljaju oko Ebu Bekra.  Govore mu priču o Fatimi (s.a.).  Pojedini od njih govore kao da govore o tragediji.
Ebu Bekr se vraća Fatiminom (s.a.) domu u pratnji Omara i drugih, Ali sada nastupaju polako i mirno.  Neko kaže: " Ebu Bekr seče pamukom (drugim rečima, njegova politika je nežnost), dok Omar seče mačem (njegova politika je gruba)".
Fatima (s.a.) je naučila na teškoće.  Ona (s.a.) je odrasla u kolevci otpora i borbe.   Sada se suočava sa najtežom od svojih tragedija i oseća da ima najmanje snage.  Stoji sama iza vrata ovog doma kao čuvar,  skupljajući svu snagu pre nego što padne na kolena pod pritiskom i težinom koja je potiskuje.  Pokušava da zaštiti 'Alija (a.s.) koji je sada potpuno sam.
Traže dozvolu da uđu.  Ona (s.a.) ne dopušta.  'Ali, čije je strpljenje teško zamisliti, izlazi  napolje.  On (a.s.) moli Fatimu (s.a.) da im da dozvolu da uđu.  Ona (s.a.) se ne protivi 'Aliju, ali  ostaje bez reči, s mirom preplavljenim ljutnjom.  'Ali (a.s.) ih poziva da uđu. Ulaze.  Pozdravljaju Fatimu (s.a.).  Fatima (s.a.) se u ljutnji okreće od njih i ne odgovara.  Stvara  distancu između sebe (s.a.) i njih.  U ljutnji, staje iza zida.  Ebu Bekr oseća da su Fatimini (s.a.) ljutnja i  prezir  prekomerni.  Ne zna šta da kaže ili kako da započne.
Stid i tišina bacaju senku na  dvojicu vođa.  Teško im je da u ovom trenutku  stoje između Fatime (s.a.) i  'Alija (a.s.).  'Ali (a.s.) sedi pored njih.  Postoji samo jedan domaćin, tišina. Fatima (s.a.)  se, puna ljutnje, mršti  pored zida.  Sakrila se od njih da ih ne bi videla.  Zid je distanca koja  od tada  pa nadalje nije nikada otklonjena.
Ebu Bekr  pokušava da načini sastanak pozitivnim.  Pokušava da pronađe  snagu da govori u ovom teškom času.  Trenuci prolaze i tišina puna reči ostaje prikovana za ovu kuću.  Ebu Bekr, lica prekrivenog dubokom i vidljivom  tugom i glasom koji podrhtava od  razumevanja, započinje prijateljski:
"Voljena poslanikova (s.a.v.s.) kćeri, kunem se da mi je poslanikova  (s.a.v.s.) porodica draža od moje.  Draža si mi od moje sopstvene kćeri, Ajše.  Na dan kada je tvoj  (s.a.v.s.) umro poželeo sam da sam ja umro, kako ne bi ostao posle njega.  Uviđaš da te ja poznajem  i priznajem tvoju čestitost i plemenitost i ako sam od tebe  morao da oduzmem prava i nasleđe Božijeg poslanika (s.a.v.s.), to je samo zato što  sam ga _ neka je mir Božiji nad njim!_  čuo kako kaže : 'Mi poslanici nemamo ostavštinu.  Ono što ostane iza nas je milodar' ".
Ebu Bekr je zaćutao.  Omar je, takođe, tih. Oni žele da vide učinak ovih blagih i pohvalnih reči na Fatiminu (s.a.) dušu.  Fatima (s.a.) bez trenutka oklevanja,  odgovor započinje smirenim uvodom, punim logike, bez ljutnje i uzvika : "Ukoliko bih vam ja obojici navela reči Božijeg  poslanika, da li biste prihvatili da su to njegove reči i sledili ih?".
Oni su obojica rekli u jedan glas... "Da..."
Ona (s.a.) govori:"Podsećam vas obojicu na vašu zakletvu Bogu.  Zar ni jedan od vas nije čuo poslanika (s.a.v.s.) kako kaže:'Fatimino zadovoljstvo je moje zadovoljstvo, Fatimina ljutnja je moja ljutnja.  Ono što voli moja kći, Fatima, ja volim.  Ono što Fatimu čini srećnom, mene čini srećnim.  Ono što  izaziva Fatiminu ljutnju, izaziva moju ljutnju.' "
Obojica odgovaraju : "Da, čuli smo te reči od Božijeg poslanika (s.a.v.s.)".
Ona (s.a.) odmah nastavlja : "Onda mi Bog i  meleci daju za pravo da vam kažem da ste me razljutili i da me niste zadovoljili.  Kada vidim Božijeg poslanika (s.a.v.s.), reći ću mu o vama.  Žaliću mu se na vas."
Ebu Bekr počinje da plače.  Oseća da ni on nema snagu da govori, kao ni da Fatima (s.a.) nema snagu da sluša.  Ustaje, a i Omar za njim. Ulazi u džamiju.  Pun pometnje i suza, viče u ljutnji i bolu  tamo okupljenima da...

Fadak je zaplenjen
Ali strukture moći i produžene ruke  kreatora politike   ubeđuju Ebu
Bakra da je u najboljem interesu zajednice da ostane po strani.  On je, uz duboku ožalošćenost i nakon mnogo  neslaganja, nagovoren.  Prihvata njihove savete i biva ukroćen.  Zamišlja da će mu prihvatanjem kalifata biti omogućeno da nastavi pobedu islama i primenu poslanikovog (s.a.v.s.) suneta.  Prva odluka koju donosi je zaplena Fadaka, zemljišta za ispašu koji je pripadao Fatimi (s.a.)
'Ali (a.s.) je lično i ekonomski paralisan tim činom.  Njegov prihod sada u potpunosti zavisi od onoga što prima iz javnih prihoda.  Ostavljaju 'Alija (a.s.) samog.  Oni koji su se okupljali oko njega razišli  su se bilo silom, bilo na osnovu sopstvene odluke.  Na ovaj način, nema opasnosti od pobune zbog  njegovog odbijanja da da prisegu, ni od nepokornosti.  Znaju da ne mogu dobiti 'Alijevu (a.s.) prisegu sve dok je Fatima (s.a.) živa.  'Ali (a.s.) ne može dati svoju prisegu jer se Fatima (a.s.) protivi prisili i moći koja ne zna značenje prava.  Nema ni malo samilosti za njih.  Zadržava svoj kruti stav do smrti.  Ljutnja je ne napušta.  Napada ono što je vezno za njih.  Ne popušta ni na momenat.
Poslanik (s.a.v.s.) umire.  'Ali (a.s.) ostaje kod kuće.  Fatimino (s.a.) nasleđe, koje je jedini izvor prihoda za nju, njenog supruga (a.s.) i decu (a.s.), je zaplenjeno.  Vlast je u rukama Ebu Bekra i Omara.  Sudbina i budućnost islama  predati su u političke ruke ljudi poput 'Abdul Rahmana ibn Oufa ('Abdul Rahman ibn Ouf), obožavaoca para, aristokrate, Osmana, bezbrižnog, Halida ibn Valida i Saida ibn Vakasa (Said ibn Vaqas), čoveka bez  pobožnosti.  Oni postaju glavni predstavnici poslanikovog (s.a.v.s.) kalifata.
'Ali (a.s.) ostaje u kući.  On (a.s.) provodi vreme skupljajući Kur'an jer strahuje za budućnost.  Balal mora da napusti Medinu.  Odlazi u Damask i  ostaje zauvek  bez glasa.  Salman se povlači u ugao.  Govori onima koji se užurbano i pobedonosno vraćaju iz Sakifea : "Uradili ste ono što nije trebalo da uradite, a niste uradili ono što ste morali da uradite".  Zatim se pun tuge, sa izgubljenom nadom, vraća u Iran.  Umire u Madajenu.  Abuzar, bliski poslanikov (s.a.v.s.) ashab i 'Amar ostaju besposleni.

Fatima (s.a.) se ne predaje
Ali, Fatima (s.a.) ne miruje.  Ispod planine prepune tuge, ucveljene duše, ona (s.a.) nastavlja sa svojim otporom i  borbom protiv tlačiteljskog kalifata.  Veruje da je to nezakonit kalifat.  Ne miruje kako bi povratila Fadak.  Nastoji da stalno napada i kritikuje.  Pokušava da svakom dokaže da oduzimanjem Fadaka kalifa preduzima političku osvetu protiv nje i zadaje ekonomski poraz 'Aliju (a.s.).  Fadak je omaleno zemljište pod pašnjakom i čak da je veće, još uvek bi bilo suviše malo za Fatimu (s.a.) da bi se njime bavila.  Ali, Fadak je postao važan zbog ukazivanja na uzurpaciju i moć novog režima.  Održavajući problem Fadaka aktuelnim, ona (s.a.) pokušava da optuži režim.  Ona (s.a.) dokazuje koja prava osporavaju  da bi služili svojim sopstvenim ciljevima.  Oni se ne ustručavaju da odstupaju od poslanikovog (s.a.v.s.) suneta, ni njegovog značenja.  Ona (s.a.) želi da ljudi znaju do koje mere ovi ljudi, koji sebe nazivaju "sledbenicima poslaničke tradicije" i koji u suštini na toj osnovi zasnivaju sopstveni kalifat, tlače poslanikovu (s.a.v.s.) porodicu.  Oni ukidaju prava koje  sva muslimanska deca moraju imati i koja svaki otac ima prava da pruži.
Kažu da poslanik (s.a.v.s.) ima decu, ali ne ostavlja nasleđe.  Fadak  postaje politički  problem  i sredstvo pobune za Fatimu (a.s.).  Fatimina (s.a.) upornost potiče odatle, ne  usled njegove ekonomske vrednosti, kao što njeni svesni neprijatelji  i nesvesni prijatelji nagoveštavaju.
Fatima (s.a.) se ne predaje, iako je poslanikova (s.a.v.s.) smrt opustošila njenu dušu i duboko je ozledila.  Za svakim udarcem dolazi novi.  Većina najznačajnijih  poslanikovih (s.a.v.s.) ashaba i muhadžira, čiji broj je dostigao dotle da se može nabrojati na prste jedne ruke, dala je svoj glas kalifi, ili prihvatila  glasanje i prevrat u Sakifeu.
Fatima (a.s.) nema stvarnu nadu da će povratiti snagu.  Zna da je 'Ali  (a.s.) izgubio svoja prava.  Učvrstila se izabrana sila, koja je sve to  zamislila i isplanirala.  Ona (s.a.) mora da se bori sa malo nade koju ima.  Mora da se bori protiv vladara.  Ako ga ne može pobediti, ipak će ga bar optužiti.  Ukoliko ne padne,  može bar biti osramoćen.  Ukoliko istina ne može zavladati, može biti dokazana i predstavljena, kako bi je budućnost spoznala.  Može se održavati u životu, kako bi ljudi spoznali da vladajuća klasa ne predstavlja istinu.  Ona tlači.  Istina, pravednost i sloboda su pobeđene i zatočene.
Zato je Medina svedok jedne od najlepših prizora istorije.  Pored poslanikove (s.a.v.s.) džamije, usred tamne noći, žena u crnini, na konju koga vodi muškarac,  prolazi mračnim, pustim ulicama grada.
'Ali (a.s.) hoda, Fatima (s.a.), voljena poslanikova (s.a.v.s.) kćer, pobunjenik, jaše.  Svake noći napuštaju svoj dom sa istim ciljem.  'Ali odlazi sa njom da bi tražili pomagače.  Oni su odaniji  i nepristrasniji nego muhadžiri koji su mahom iz plemena Kurejšija.  Oni podržavaju jedni druge.  Stara politička struktura ih okuplja.  Sada je kalifa, koji potiče od njih, njihov uticajni gospodar.  Svi oni učestvuju u njegovom vođstvu.  Njihov kandidat je bio Said ibn Obade, koji je napustio Medinu, i bio pogubljen na putu za Damask.
Oni učestvuju iako se ne slažu sa razmišljanjima Ebu Bekra.  Ebu Bekr je muhadžir, rođak Božijeg poslanika (s.a.v.s.) i  poglavar iz Kurejšija.  Oni su popustili kada je on rekao da je poslanik (s.a.v.s.) želeo da kalifa bude iz njegove porodice Kurejšija,  neko od njegovih rođaka.  Iz poštovanja prema poslanikovim (s.a.v.s.) hadisima  i njegovoj porodici, oni su se priklonili i prešli preko uzajamnih razlika.  Poverili su vođstvo Ebu Bekru, koji je bio iz poslanikovog (s.a.v.s.) plemena, i poslanikov (s.a.v.s.) tast.  On se predstavljao kao lojalni  sledbenik poslanika (s.a.v.s.) i član njegove porodice. Dobio je većinu glasova.  To su sadašnji Medinjani.
Sada im Fatima (s.a.) lično odlazi.  Svake noći prati 'Alija (a.s.)  na njihovim skupovima.  Govori sa njima.  Svakom pojedinačno govori o poslanikovim (s.a.v.s.) željama.  Ona (s.a.) obrazlaže jednu po jednu 'Alijevu (a.s.) vrednost, odliku i  nadmoćnost.  Svojim uticajnim duhom, velikom ljudskošću, svojom političkom svešću, besprekornim znanjem islama, njegovog duha i ciljeva, i konačno, snagom razuma i logike, ona (s.a.) dokazuje 'Alijevo (a.s.) pravo i neregularnost izbora. Pokazuje prevaru.  Zbraja rezultate i čini ih očiglednim.  Pokazuje im kako će patiti zbog ove površne i u žurbi donete odluke političkog nemara.  Plaši ih mrakom nepouzdane budućnosti, koji čeka islam sa njihovim vođstvom ove zajednice.
Ni jedan istoričar nije pomenuo ovu priču.  Ni jedan nije prepričao činjenicu da niko ne osporava  Fatiminu (s.a.) logiku u njenoj interpretaciji i prihvatanju događaja.  Staju uz nju.  Svi joj daju za pravo.  Svi priznaju svoju veliku zabludu.  Svi prihvataju 'Alijeve (a.s.) vrline i nadmoćnost njegovog vođstva.  Fatima (s.a.) traži od njih da podrže 'Alija (a.s.) i pomognu mu da ostvari svoja prava.
A njihov odgovor?  "Morali biste videti poslanikovu kćer sada kada smo dali prisegu Ebu Bekru."  "Posao je završen.  Da je tvoj suprug, tvoj rođak, 'Ali, preuzeo vođstvo i izneo sve ovo ranije, mi bismo ga sigurno izabrali.  Naklonjeniji smo mu više ngeo bilo kom drugom."
'Ali (a.s.) ih, iznenađen i u  tonu protesta, pita : "Da li zaista verujete da bih ostavio  preminulog poslanika (s.a.v.s.) u njegovom domu,  zanemario obrede dženaze, izašao iz kuće i borio se za nasledstvo?".
Fatima (s.a.), videvši da  se 'Ali  (a.s.) još jednom žrtvuje zbog svoje lojalnosti poslaniku (s.a.v.s.), kaže : " 'Ali nije učinio ništa drugo do onoga što je morao da učini .  Učinio je plemenitu stvar, a šta su oni učinili?  Bog će ih kazniti i pobrinuće se za njih."

Obećani dar je poslat
Sada je sve okončano.  Fatima (s.a.) je srećna u očekivanju smrti.  Oseća se usamljenijom nego što je ikada smatrala da će biti.  Vidi bliska lica koja su toliki niz godina okruživala njenog oca (s.a.v.s.), išla svuda sa njim i koja su se sada pretvorila u strance.
Sledbenici sada udišu drugačiji vazduh.  Medina više nije poslanikov (s.a.v.s.) grad.  Politika i nadmoć vladaju sada "gradom vere".  Divni i moćni duh koji je nadahnuo beduine, drugim rečima, osećanja, velikodušnost, odanost istini, trpljenje zbog istine, osećajnost za ljudske vrednosti i lepote života duhovne borbe, vere i pobožnosti su nestali.
Umesto toga, pojavili su se spaljivanje, uništavanje i ponovno izgrađivanje zasnovano na drevnim običajima, plemenskoj tradiciji, krvnoj vezi, sebičnosti, ponosu, samoobožavanju, plemenskom ubijanju, niskim političkim igrama i konzervatizmu.  Sve to se  suprotstavlja pobudama njegovih reči, koje su bičevi izvesnosti koja nosi vatru revolucije, pristajanje i učestvovanje u društvenoj akciji, odgovornost, napredak, duhovna ispoljavanja, značenje i stalnu priliku za život i otpor tlačenju.

'Ali (a.s.) se povukao
Sada se on (a.s.) povukao.  Nalazi se u Fatiminoj (s.a.) kući.  Njegovi najbliži prijatelji su ostali van, oni koji su vodili besklasan život  i koji su imali visoko mesto u srcu i očima poslanika (s.a.v.s.).  Oni koji su svoju plemenitost  i poštovanje stekli  preko svoje vere, odanosti, svesti i otpora pali su u očima novih političkih vođa.  Oni koji su bistri i koje primećuju, napreduju.
Uši su toliko zaokupljene  razgovorima o moći, vođstvu i samoodbrani da se više ne može čuti nežnost emocija, prijateljstva i odanosti.  Ličnost Ebu Bekra, Omarova grubost, Haledov mač i nadarenost Amral Asa (Amral Aas)  na prečac grade visoki zid oko Medine, i ljudi, uplašeni i / ili privučeni, i ashabi svesni i/ili nesvesni, se nalaze unutar zida.  Fatimina (s.a.) kuća je ostavljena van.  Fatimin (s.a.) glas ne dopire do bilo koga!
Fatimini (s.a.) neprijatelji su mnogo jači od onih kojima su se opirali i protiv kojih su se borili u Meki.  Njen otac (s.a.v.s.) se sam borio u Meki, samo sa svojom  mladom kćeri (s.a.) kao svojim sledbenikom i podrškom. U Masdžid al-Haramu, mestu neprijateljske moći pre islama, poslanik (s.a.v.s.) i njegova kći (s.a.) su se suočili sa senatom Kurejšija zajedno.  Poslanik (s.a.v.s.) je tri stotine idola, obožavanih posrednika Kurejšija i svih Arapa nazivao  gluvonemim i idiotima.  Bez oklevanja i slabosti on (s.a.v.s.) je uzvikivao da će ih uz Božiju pomoć polomiti.  Njihove pretke je upoređivao sa glupacima, a ono što smatraju svetim, sa praznoverjem.
Ali, vidimo da poslanik  (s.a.v.s.) na vrhuncu svoje moći, kada je bio  voljeniji, snažniji i uticajniji nego ikad pre, za vreme zadnjih dana svoga života, ne može da pokrene Osaminu vojsku.  Iako izdaje stroge zapovedi, molbe i kletve, umoran i bolestan, u groznici, na ivici smrti, on (s.a.v.s.) ne može da pokrene vojsku, smeštenu u Džazafu, u blizini Medine.
Šta mogu reći?  Čak i u svom sopstvenom domu, među svojim najbližim sledbenicima, nije mogao napisati oporuku, nije mogao naznačiti svoju poslednju volju.  Da ih je samo izrekao, ne bi bili  pošteđeni od menjanja i iskrivljenja. 
Njen suprug, 'Ali (a.s.), heroj dana, je u Bici kod Handaka, kao mlad čovek, dvadesetak godina star, gde su se sva neprijateljska plemena udružila radi napada na Medinu, gde su se i svetovne i religijske grupe  udružile  da napadnu, drugim rečima, Arapi i Jevreji su  se stopili u jedno da bi u potpunosti uništili mladi islamski pokret, da bi  skršili Muhammedovu (s.a.v.s.) podršku i revoluciju  preko glava njenih ratnika, i, kako su oni rekli :"da  tlo Medine ponesu u  zobnicama svojih konja", jednim udarcem promenio ishod cele bitke.
Čovek (a.s.) koji u Bici kod Ohuda, kada Kurejšije zauzimaju dolinu, a muslimani su potišteni i odstupaju, kada su pratioci skriveni, s izgubljenom nadom, a poslanik (s.a.v.s.) ranjen i neodbranjiv na svom položaju, kruži oko poslanika (s.a.v.s.) poput vihora, vraća se na bojno polje i razbija neprijateljski  front koji nadolazi, nastupajući ka poslaniku (s.a.v.s.) preko tela  mučenika.  On (a.s.) se vraća ka Muhammedu (s.a.v.s.) da  bi ga obišao još jednom.  Vraćajući se na bojno polje, zatvarajući put za bekstvo, dobacujući razbijenim snagama da stvore novi front, on (a.s.) regrupiše poražene, beznadežne dezertere i stvara grupu otpora  koja primorava Kurejšije, radosne zbog vesti o poslanikovoj (s.a.v.s.) smrti i pokolja mučenika, poraza ratnika i ispijanja Hamzine (poslanikovog /s.a.v.s./ strica) krvi, da se  povuku sa bojnog polja.
Čovek (a.s.) koji je garantovao pobedu kod  Hajbara, čovek koji na bojnom polju koristi mač kao srp koji  kosi žitna polja u vreme žetve, žanjući glave i krv, gomila neprijateljsku vojsku i postavlja je ispred svog konja, sada sedi u uglu kuće.

Gde je njegov mač?
Šta se desilo sa slavnim mačem njenog supruga, 'Alija (a.s.)?  Kad god se vraćao  iz bitke,  bio je pun krvi i davan joj je  zajedno sa mačem poslanika (s.a.v.s.).  'Ali (a.s.) bi joj rekao glasom punim časti, slave i ponosa : "Fatima, operi ovo!".  Sada, on (a.s.) postaje  beživotan i nakon  deset godina stalne borbe, leži u krevetu.
Ona (s.a.) takođe vidi da oni napadaju 'Alijevu (a.s.) kuću, Ali on (a.s.) ne napušta svoj mirni kutak.  Tako je 'Ali (a.s.), ratnik koji  je, tamo gde poslanik (s.a.v.s.) nije uspevao, donosio slavu na bojno polje, pobeđen, a Fatima (s.a.) je sama.  Šta može da uradi?
Boreći se uvek usred bitke, on (a.s.) je žešći i donosi više jada nego front gde spoljašnji neprijatelj stoji nasuprot njemu.  Sada je započela bitka u kojoj Ebu Leheb, Ebu Džal, Ebu Sufijan, Hind (Hind) i Otbeh Omije ibn Halaf i Akarme (Akarmeh) nisu nasuprot njega.  Ti likovi su poznati kao oni kojima nedostaje bilo kakvo poštovanje ili ljudske želje.  Jasno je da se bore samo da zaštite svoju moć, interese, snagu, jačinu, trgovačke karavane, tržišta robova, a ne iz siromaštva, duhovnog značenja, vere i ljudskih želja.  To je bitka između despotizma i revolucije, ropstva i slobode, porobljavanja i  spasenja, poniženja i gospodstva, čistote i prljavštine. Konačno, to je rat protiv čuvara neukosti i mraka u ljudskim maskama  od strane vesnika svesti i prosvećenja.
Šta je to?  Na jednoj strani su 'Ali (a.s.) i Fatima (s.a.), kao što su bili u Meki, Badru, Okudu, Hajbaru, Fathu i Honejnu.  Ali, na drugoj strani je Ebu Bekr, prva osoba, izvan poslanikovog (s.a.v.s.) doma koja mu se pridružila, njegov prijatelj, njegov saputnik pri iseljenju, otac njegove supruge.  Osoba koja poslaniku (s.a.v.s.) pruža prijateljstvo kada on (s.a.v.s.) nema nikoga, i troši svo svoje bogatstvo na poslanikovom (s.a.v.s.) putu, i usled toga  je u Medini toliko siromašan da je rečeno da je morao da radi za Jevreje i čudne i prezrene ljude.  On je bio osoba koju su ljudi viđali uz poslanika (s.a.v.s.) tokom dvadeset i tri godine, drugim rečima, od prve godine  poslanikove (s.a.v.s.) misije do poslanikove (s.a.v.s.) smrti.
I Omar, četrdeseta osoba koja je u skrivenom poslanikovom (s.a.v.s.) skloništu  prihvatila islam.  Njegovim i Hamzinim pridruživanjem  prvih nekoliko slabih prijatelja je steklo snagu i pojavilo se među ljudima radi najave islama.  Od tada naovamo, on je uložio svu svoju snagu ka napretku pokreta.  On je među najbližim prijateljima i najuticajniji među poslanikovim (s.a.v.s.) muhadžirima. Bio  je otac od Hafase, jedne od ostalih poslanikovih (s.a.v.s.) supruga, i ljudi su ga prihvatali kao jednog od vođa i uticajnog sledbenika Božijeg poslanika (s.a.v.s.).
Osman, muhadžir koji je učinio  dva iseljenja na putu islama, bio je poslanikov (s.a.v.s.) zet, koji je oženio dve poslanikove (s.a.v.s.) kćeri.  Bio je izuzetna, posvećena ličnost i pripadao je dvema od najvećih porodica Kurejšija.  Imao je veliko bogatstvo koje je razdelio siromašnim poslanikovim (s.a.v.s.) prijateljima i aktivno je učestovao u društvenim akcijama i pomagao ljudima u velikoj meri.  Masa ljudi mu se obraćala kao jednom od ashaba, značajnom muhadžiru, prijatelju i poslanikovom (s.a.v.s.) rođaku.
I Halid ibn Valid (Khalid ibn Walid), heroj iz religijskih borbi protiv neprijatelja islama.  U Bici kod Mutea, u kojoj je bio prosti vojnik, slomio je  devet sablji nad glavama Rimljana.  Poznat je kao "Božiji mač". 
'Amr-o-Aas  (Amr-o-Aas) je jedan od četvorice poznatih arapskih dobrih duhova koji su postali muslimani pre mnogo godina.  On je rimskom imperatoru pokazao moć islama na severnim granicama. 
Said ibn Vakas (Said ibn Vaqas), prva osoba koja je u islamu odapela strelu na neprijatelja, izvela je muslimane iz položaja odbrane i pokazala im kako da napadaju.  On je pokazao neprijateljima šta je napad, i u Bici kod Ohuda on je pažljivo odaslao nekoliko strela i spasao život poslaniku (s.a.v.s.) koji je bio u velikoj opasnosti.  Sebe je odbranio tako hrabro da ga je poslanik (s.a.v.s.) pohvalio.
Bilo ih je mnogo, mnogo više, uključujući  značajne muhadžire,  ashabe, celu vojsku, vođe i graditelje temelja islama i najbliže prijatelje i sledbenike poslanika (s.a.v.s.) među njima.

Njihov bojni  poklič je islam
A njihov bojni poklič?  Ne idolopoklonstvo, neverništvo, politeizam, mitovi, zaštita trgovine Kurejšija, niti plemenitost plemena, već izgradnja jedinstva i širenje islama, okupljanje i propagiranje Kur'ana, pobožnosti, odricanje od  skupljanja bogatstva i zlata, pomaganje ljudima, traženje Božijeg zadovoljstva, primena religijskog prava i, konačno, primena poslaničke (s.a.v.s.) tradicije i, važnije od svega,  unapređenje tevhida i ujedinjenje muslimana.
Usred ovoga, prava su lako i tiho odbačena.  'Alijeva (a.s.) prava.  Kako?  Vrlo lako i uz vrlo razumljivu logiku.  Iz samislosti prema zajednici, zbog sudbine islama i opasnosti unutrašnjih nemira, pritiska spoljnih neprijatelja i straha od podela među muslimanima i...Ukratko, jer je za sada tako preporučljivo.
Mladi čovek (a.s.), star oko tridesetak godina,  često grub, čije poreklo ne odgovara većini, koja je na njega ljubomorna.  Njegovo ponašanje je takvo da čini da uticajni, moćni pojedinci i grupe nisu optimisti u odnosu na njega.
"Još je previše rano za 'Alija.  To nije preporučljivo za islam u ovom trenutku."  Da.  Preporučljivost!  Zloslutan udarac koji je uvek korišćen protiv istine.  Preporučljivost, mač koji koriste pametni ljudi da žrtvuju istinu.  To je urađeno u skladu sa Božijim zakonom: okrenite se kibli i kažite : "U Ime Boga", čista i iskrena žrtva, dozvoljeni užitak.
Kako jednostavno! Bez bilo kakve buke. Bez da bilo ko razume.  Bez buđenja uspavanih.  Bez pobune ljudi.  Bez ikoga ko bi ljudima doneo svest.  Bez ikoga ko bi bio u stanju da odvoji prava koja su uspavana udarcima preporučljivosti.  Ona tiho umiru i bivaju zaboravljena.  Konačno, bez bilo kakvog napora, ili protesta,  da bi bila u stanju da spasu istinu i suprotstave se sili koja je  naoružana "preporučljivošću", borbom, kricima, protestima, jadikovkama, čak primedbama da se Fatima (s.a.) kreće neopaženo.  Kada društvo natkriljuje takva preporučljivost,  ne može se ništa uraditi.  Odigrava se najveća tragedija u ljudskoj istoriji.  To je tiha i neodbranjiva tragedija čije žrtve su 'Ali (a.s.) i Fatima (s.a.).   Kasnije vidimo da su to i njihovi naslednici, i jedan po jedan,  svi njihovi potomci (a.s.).
Iznenada, ona (s.a.) oseća iscrpljenost usled života u otporu, strpljivog podnošenja nesreća, mučenja, siromaštva, teškoća i gorčine svog života.  Ubeđena je da je sve izgubljeno.  Oseća da ne može da učini bilo šta da zadrži što poslanik (s.a.v.s.) nije zadržao i što 'Ali (a.s.) nije mogao da odbrani.
Sve noći su zatamnjene u njenim očima, noći koje dolaze sukcesivno.  Njen otac (s.a.v.s.) joj je za vreme zadnjih dana svoga života rekao tu novost.  Vreme je stiglo.  Šta će se desiti sutra?  Šta će biti sa velikim naporima njenog oca (s.a.v.s.) u hladnim vetrovima politike i preporučljivosti koji su  sada započeli?  Kakva je budućnost ove mlade zajednice?  U čije će ruke pasti budućnost ovih ljudi, čija sudbina je da budu žrtvovani zbog politike?  Miris aristokratije, plemstva i plemenskih veza se pojavio još jednom.  Prisega zamenjuje  rukovođenje.  Kako mogu glasovi plemena, koja biraju svoga vođu, ili Kurejšija, koji biraju svoje glavešine, biti prihvatljiviji od glasa poslanika (s.a.v.s.)?
Kakva je vrsta ljudi koja u Sakifeu prvo daje svoju prisegu Saidu, a zatim, na jednu reč Ebu Bekra,  njemu daju svoju prisegu?  Imaju li oni dovoljno  starosti i svesti da se poslanik (s.a.v.s.) ne bi mešao u njihovu politiku?  Ovi ljudi su ljudi iz poslanikovog (s.a.v.s.) grada, koji su živeli blizu njega i pored njega.

Strah za budućnost islama
Vodili su džihad zajedno.  Naučili su o islamu od poslanika (s.a.v.s.), ali su izabrali Ebu Bekra.  Sutra, kada se islam proširi izvan Medine i ova generacija nestane, kakvu sudbinu će ova prisega doneti  vođi ljudi?  Ko će glasati i ko će biti izabran?
"Sada, kada su najpožrtvovanije ličnosti među  poslanikovim (s.a.v.s.) muhadžirima i ashabima  iz prve generacije islama i prvaci vere  ostavili 'Alija (a.s.) po strani zbog politike, primoravši ga da sedi kod svoje kuće, šta će  sutrašnja generacija uraditi mojoj deci?  Kakva će biti sutrašnja politika kada ljudi nisu odrasli u atmosferi vere, pobožnosti i džihada?   Već sada se nazire budućnost Hasana (a.s.), Huseina (a.s.) i Zejnab (s.a.), Ali niko ne može biti siguran kakva će biti njihova budućnost."
Početak 'Alijevog (a.s.) ostanka u kući  je početak zastrašivanja i krvave istorije.  Prisegu u Sakifeu, koja započinje tiho i mudro, pratiće krvave prisege, a problem Fadaka će biti početak sutrašnjeg iznuđivanja i tlačenja.  Sutrašnjica je crna, zastrašujuća i krvava.  Nastupajuće sutrašnjice će doneti pljačku, ubistva i mučenje.
Sutrašnji kalifat će biti velika tragedija za islam i ozbiljna tragedija čovečanstva.  Ali, šta je sada moguće učiniti?  Fatima (s.a.) čini sve što njena snaga dozvoljava kako bi pokušala i videla da prvi kamen koji je postavljen nije postavljen nakrivo.  Ona (s.a.) ne može ništa da učini.  Oseća da su uši poslanikove (s.a.v.s.) Medine gluvi za njene vapaje.   U srcu joj je teško zbog 'Alijeve (a.s.) ćutnje, ćutnje koja bi učinila da svako srce koje ima osećanja, koje razume 'Alija (a.s.) i vreme,  uzavri i pregori.
Kako je teška i nezahvalna sebičnost  u objašnjenju sebe  verom, posebno kada je naoružana politikom.  Ona čini da odani i verni ashabi žrtvuju prava ljudi i ubiju 'Alijeva (a.s.) prava.
Fatima (s.a.) je premorena nakon strpljivog podnošenja tereta misije njenog oca (s.a.v.s.) tokom života, i teškoća otpora  u suočavanju sa neukošću njenog plemena, od  života koji je od početka do kraja prepun mučenja, opasnosti, siromaštva i napora, jer su želje daleko od despota njenog vremena.  U jadu žalovanja zbog smrti svoga oca (s.a.v.s.), čiji je život bio isprepletan sa njenim, i ožalošćena zbog 'Alijeve (a.s.) nepodnošljive sudbine, koji je, posle žvota džihada protiv neprijatelja, rukom prijatelja, ne neprijatelja, primoran da sedi kod kuće.  On (a.s.) je žrtva sile koja je nastala snagom njegove vere, sablje, žrtve i odanosti.  Ona (s.a.) je pobeđena i bez nade.  Pada na kolena jer se njen poslednji  učinjeni pokušaj da povrati 'Alijeva (a.s.) prava pokazao neuspešnim.
Ne samo da je dalje nastojanje tegobno, već ona (s.a.) smatra da je strpljivo podnošenje nemoguće, ne u pogledu toga što se dešava spolja, već pre,  strpljivo podnošenje onoga što vidi u svom domu, i konačno, strpljivo podnošenje zastrašujuće tišine koja ovladava kućom u susedstvu njene, poslanikovom (s.a.v.s.).
Sada je prozor, takođe, zatvoren, prozor koji se svakog dana otvarao prema njenom, gde su se smešili jedno drugom, sa koga su ljubaznost i vera padali na njen jednostavni dom.  Sada je jedan od tih prozora zatvoren.  Smrt ga je zauvek zatvorila za Fatimu (s.a.).  Politika je zatvorila jedan na njenom sopstvenom domu.  I ona (s.a.) je sada zatočena u ovoj kući, pored 'Alija (a.s.), koji sedi kao planina tuge, i koji je tih.  To je tišina koja nosi vatru vulkana u sebi.  Na nedužnim i tužnim licima poslanikove (s.a.v.s.) dece (a.s.), on (a.s.) vidi zastrašujuću sudbinu sutrašnjice svakog od njih.
Ostati živ je previše bolno i nepodnošljivo za nju.  "Ostati" je težak teret.  To je  previše težak teret  da bi ga nosila Fatimina (s.a.) umorna pleća.  Sumorno vreme sporo protiče za neno ranjeno srce i prolazi pored nje.  Svaki tren, svaki minut i svaki korak su teški i spori.

Ona (s.a.) čezne za mestom groba svoga oca (s.a.v.s.)
Jedini smisao koji sada nalazi u životu jeste drago mesto groba njenog oca (s.a.v.s.) i radosna vest koju joj je dao kad je rekao : "Fatima, ti ćeš biti prva osoba iz moje porodice koja će mi se pridružiti".
Ali, kada?  Kakvo uzbudljivo očekivanje!
Njena napaćena duša je, kao predivna ptica kojoj su slomljena krila, zatočena i nestrpljiva iz tri razloga: nemog i paćeničkog lica njenog supruga (a.s.), ožalošćenih lica njene dece (a.s.) i tihe, hladne zemlje nad njenim ocem (s.a.v.s.) u kutu Ajšine kuće.
Kad god se bol poveća u njenom srcu i izgubi dah od plača, oseti da  su joj potrebne uteha i dobrota njenog oca (s.a.v.s.).  Traži ga.  Pada na nemu zemlju svoga oca (s.a.v.s.).  Zagleda se u njegov grob i iznenada joj je kao da je upravo čula za smrt svoga oca (s.a.v.s.).  Vrisne.
Gura svoje prste u zemlju.  Puni s njom svoje prazne šake.  Pokušava da ga vidi iza zavese  od suza.  Stavlja zemlju na svoje lice i, snagom svih osećanja koja je imala za oca (s.a.v.s.), udiše njen miris, i na trenutak pronalazi mir, pronalazi utehu, ali iznenada, glasom koga prekidaju jecaji, kaže : "Onaj ko pomiriše Ahmadovu (Muhammedovu) (s.a.v.s.) zemlju, nije izgubio ništa ako nikada više ne pomiriše drugi mošus.  O oče, kakvi su me jadi snašli nakon tebe.  Da su pali na sunčan dan, pretvorio bi se u noć."  Postepeno bi se umirila.  Zemlja sa  groba njenog oca (s.a.v.s.) ispada iz njenih okamenjenih prstiju.  Gleda u nju sa bolnim čuđenjem.  Zatim ostaje nepokretna i tiha.
Svu svoju tugu unosi u smrt svoga oca (s.a.v.s.).  Svaki dan je kao prvi dan njegove smrti.  Njen nemir raste iz dana u dan i njen plač postaje sve bolniji.  Supruge ashaba se okupljaju oko nje i plaču zajedno sa njom.  Potištenost, bol  i talasi tuge pritiskaju njeno srce i  uzrokuju da njene oči  kapaju.  Ona (s.a.) se žali zbog njihovog mučenja i seća se šta su joj uradili i kako su uništili pravo.
Njena tuga je toliko uznemiravajuća da niko ne zna kako da je teši ili moli da bude strpljiva.  Tako prolaze noći i dani.  Ashabi su se ugrejali svojom moći, bogatstvom i pobedom, dok je 'Ali (a.s.) u svojoj tuzi, a Fatima (s.a.) u mislima o smrti.  Stiže očekivani trenutak, dar koji joj je otac (s.a.v.s.) obećao.

Fatimina (s.a.) smrt
Svakim danom koji prolazi, ona (s.a.) postaje sve nestrpljivija u očekivanju smrt.  Jedini način na koji bi mogla  da podnese da ostane živa jeste da traži utočište u svom ocu (s.a.v.s.) i spusti se pored njega kada su njena vera i duša preplavljeni žalbom i bolom.
Kakvu potrebu ona (s.a.) ima za takvim utočištem, takvim mirom?  Ali, vreme polako prolazi.  Prošla su devedeset pet dana otkako joj je otac obećao smrt, a smrt ne dolazi.
Došla je.  Danas je ponedeljak, treći džamadi-al-tani, jedaneste godine nakon hidžre, godina nakon smrti njenog oca (s.a.v.s.).  Ljubi svako od svoje dece.  Hasan (a.s.) je 7, Husein (a.s.) 6, Zejnab (s.a.) 5, a Ome Kolsum  (s.a.) 3.
Trenutak je da kaže zbogom 'Aliju (a.s.).  Kako je to teško!  A 'Ali (a.s.) mora da ostane sam na svetu više od trideset godina.  Šalje po Ome Rafeu (Umm Rafe'a) da dođe.  Ona je pripremila poslanikovu (s.a.v.s.) dženazu.
Kaže : "O Božiji robe.  Sipaj vodu preko mene kako bih se oprala".  Ona (s.a.) strpljivo i u miru vrši obredno kupanje.  Zatim oblači odeću koju nije oblačila od smrti svoga oca (s.a.v.s.) i koju je odložila.  To je kao da je ostavila po strani žalovanje i sada odlazi da vidi dragog prijatelja.
Kaže Ome Rafei : "Stavi moj krevet na sredinu sobe".  Nežno i tiho ulazi u krevet.  Okreće se ka Kabi i čeka.  Prolazi trenutak, trenuci...
Iznenada se u kući čuju  jecaji.  Ona (s.a.) zatvara kapke i podiže oči ka svom voljenom (s.a.v.s.), koji čeka na nju.
Sveća vatre i tuge je u 'Alijevom (a.s.) domu.
'Ali (a.s.) ostaje sam sa svojom decom (a.s.).
Zamolila je 'Alija (a.s.) da je pokopa  sred noći, kako niko ne bi znao za njen grob, i kako  dvoje starijih  (a.s.) ne bi pratilo njeno telo do groba.
'Ali (a.s.) je uradio kako je ona (s.a.) tražila.  Ali, niko ne zna kako. I još uvek ne znaju gde.  U njenom domu? Ili na Bakiju?  To nije jasno.  I gde je Baki?  To nije jasno.  Ono što je očigledno je 'Alijev (a.s.) bol, te noći, pored Fatiminog (s.a.) groba.
Medina je noću tiha.  Svi muslimani spavaju.  Noć prekida samo tiho 'Alijevo (a.s.) šaptanje.  'Ali (a.s.) je vrlo usamljen, podjednako u gradu kao i svom domu, bez poslanika (s.a.v.s.) i Fatime (s.a.).  Kao planina bola, on (a.s.) sedi  nad zemljom Fatiminog (s.a.) groba.  Časovi prolaze.  Noć, tiha i mirna, sluša bol njegovog šaptanja.  Groblje Baki je tiho, blago.  Medina je bez odanosti i iscrpljena.  Sve ostaje u tišini.  Probuđeni grobovi i uspavani grad slušaju!
Noćni vetar nosi reči koje teško  ističu iz 'Alijeve (a.s.) duše, pored Fatiminog (s.a.) groba prema poslanikovoj (s.a.v.s.) kući.  "Tebi od mene i od tvoje kćeri, koja je pala pored tebe i koja ti se toliko žurno pridružila.  Salam, o Božiji poslaniče."
"Moje strpljenje i  sposobnost je oslabila sudbina tvojih najmilijih, Božiji poslaniče.  Ali, kako ja mogu naći strpljenje u ovako užasnoj nesreći, i bez tebe?
"Položio sam te u grob, ali ti još uvek postojiš u mom srcu.  Mi smo svi Božiji i Bogu ćemo se vratiti.  Ali, moja tuga je večna i moje noći besane dok me Bog ne odvede u istu kuću u kojoj si ti sada.
"Tvoja će ti kći odmah reći kako se tvoje pleme udružilo protiv nje i oduzelo joj prava.  Traži da ti kaže o svemu što se dogodilo.  Sve te stvari su se desile nedugo nakon tvoje smrti i ljudi te nisu zaboravili.
"Salami vama oboma, salami od čoveka koji nije ni ljut ni tužan."
Ostaje nem na trenutak.  Iznenada oseća iscrpljenost životom.  Kao da svakom rečju, koja izvire iz dubine njegovog bića, otpušta po deo svog bivstvovanja.
On (a.s.) je sam.  Ne zna šta da radi.  Da ostane?  Da se vrati kući?  Kako može da ostavi Fatimu (s.a.).) ovde samu?  Kako se može sam vratiti u svoj dom?  Pod okriljem noći grad izgleda poput šejtana.  Sramote, izdajstva i besramnost čekaju na njega.
Kako da ostane?  Njegova deca (a.s.), ljudi, istina, odgovornosti i teška misija čekaju na njega.  Njegov bol je toliko snažan da krši njegov jaki duh.  Ne može da odluči.  Oklevanje mu  čvrsto grabi dušu.  Ići?  Ostati? Oseća da nije sposoban da učini ni jedno od toga.  Ne zna šta će uraditi.  Objašnjava Fatimi (s.a.).
"Ako te ostavljam, to nije zato što ne želim da ostanem blizu tebe, a ako ostanem ovde zar nisam nekorektan prema sudbini koju je Bog obećao onima koji strpljivo podnose?"
Zatim se pridigao, ustao, okrenuo se ka poslanikovom (s.a.v.s.) domu, u stanju koje bi prevršilo da je pretočeno u reč, osećanje.  Želi da mu kaže da vraća ono što mu je povereno.  "Slušaj što ona govori.  Traži joj da ti  sve podrobno kaže.  Neka ti nabroji sve stvari koje je videla nakon tebe, jednu po jednu!"

Epilog
Fatima (s.a.) je tako živela i tako umrla.  Nakon svoje smrti, ona (s.a.) započinje novi život u istoriji.  Fatima (s.a.) se pojavljuje kao  oreol oko lika svih potlačenih, koji su  se kasnije pojavljivali kao najširi slojevi u islamu.  Svi koje su uzurpirali, izmučeni, paćenici, svi oni čija su prava kršena i koji su žrtvovani pod pritiskom i koji su prevareni, imali su ime Fatima (s.a.) kao svoj poklič.
Sećanje na Fatimu (s.a.) raste sa ljubavlju, emocijama i predivnom verom muškaraca i žena, koji su se kroz istoriju islama borili za slobodu i pravdu. Oni  su hranjeni kroz vekove pod nemilosrdnim i krvavim bičevima kalifata.  Njihovi krici i tuga su rasli i plavili iz njihovih ranjenih srca.
Zato je u istoriji svih muslimanskih naroda i među  potlačenim masama islamske zajednice Fatima (s.a.) izvor nadahnuća i slobode,  želja onih koji su u pravu, tragalaca za pravednošću, onih koji su se opirali tlačenju, surovošću, zločinu i diskriminaciji.
Najteže je govoriti o Fatiminoj (s.a.) ličnosti.  Fatima (s.a.) je žena kakvom islam želi  da žena bude.  Koncept njenog lika je nacrtao  sam poslanik (s.a.v.s.).  Istopio ju je i pročistio u vatri teškoća, siromaštva, otpora, dubokog razumevanja i čuda čovečanstva.
Ona (s.a.) je simbol svih različitih dimenzija žene.
Simbol kćeri kada je pored svoga oca (s.a.v.s.).
Simbol supruge pored svoga supruga (a.s.).
Simbol majke pored svoje dece (a.s.).
Simbol odgovorne žene koja se bori u suočavanju sa svojim vremenom i sudbinom svoga društva.
Ona sama (s.a.) je imam, vodič, drugim rečima, izuzetni primer nekoga koga treba pratiti,  idealni tip žene i neko ko je uzor svakoj ženi koja želi da "postane svoja" putem svog sopstvenog  izbora.
Ona (s.a.) odgovara na pitanje kako biti žena sa njenim čudesnim detinjstvom, njenom stalnom borbom  i otporom na dva fronta, spoljašnjim i unutrašnjim, u domu njenog oca (s.a.v.s.), u domu njenog supruga (a.s.), u njenom društvu, u njenim mislima i ponašanju u njenom životu.
Ne znam šta da kažem.  Najveći deo sam rekao.  Ipak je još mnogo ostalo nerečenog.
U objašnjavanju  svih aspekata velikog Fatiminog (s.a.) duha, ono što u meni izaziva najveće čuđenje je to da je Fatima (s.a.) putujući saputnik, leteći iz stope u stopu sa velikim 'Alijevim (a.s.) duhom,  kroz uspinjanje čovečanstva ka potpunosti i  etapama uzdizanja duha i duše.
Ona (s.a.) 'Aliju (a.s.) nije bila samo supruga.  'Ali (a.s.) je na nju gledao kao na prijatelja, prijatelja kome su bile bliske njegove nevolje i njegove velike želje.  Ona (s.a.) je bila njegovo beskonačno utočište. Slušala je njegove tajne.  Bila je jedini drug njegovoj samoći.  Zato je 'Ali (a.s.) na nju gledao drugačije, a takođe, i na njenu decu (a.s.).
Nakon Fatime (s.a.) 'Ali (a.s.) je uzimao druge žene i sa njima imao decu, ali je od početka odvajao Fatiminu (a.s.)  od svoje druge dece.  Zadnja su nazvana "Beni 'Ali" (drugim rečima, 'Alijevi sinovi), a prvi, "Beni Fatima" (a.s.) (Fatimina deca).
Nije li to čudno! Pored svoga oca (a.s.), 'Alija (a.s.), deca (a.s.) se vezuju za Fatimu (s.a.)  A videli smo da ju je poslanik (s.a.v.s.), takođe, video različitim očima.  Od svih svojih kćeri, krotio je jedino Fatimu (s.a.).  Samo se na nju oslanjao.  Ona (s.a.) je u ranom detinjustvu prihvatila veliki izazov.
Ne znam šta da kažem o njoj.  Kako da to kažem?  Želeo sam da imitiram francuskog pisca koji je jednog dana na konferenciji govorio o hazreti Merjemi (s.a.).  On je rekao : "Hiljadu sedam stotina godina govornici su govorili o Merjemi.  Hiljadu sedam stotina godina svi filozofi i mislioci iz različitih naroda sa Istoka i Zapada govorili su o Merjeminim vrednostima.  Hiljdau sedam stotina godina svetski pesnici su ulagali svoje stvaralačke napore i  snagu slaveći Merjemu (s.a.).  Hiljadu i sedam stotina godina svi slikari i umetnici su stvarali čudesna umetnička dela prikazujući Merjemin lik i  poze.  Ali  ukupnost svega što je pomenuto, misao i napori svih umetnika kroz sve ove vekove nisu bili u stanju da u dovoljnoj meri opišu Merjeminu (s.a.) veličinu, kao što su to bile ove reči : 'Merjema je bila majka Isusa Hrista' ".
I ja sam želeo da na taj način započnem sa Fatimom (s.a.). Zapeo sam.  Želeo sam da kažem : "Fatima (s.a.) je kćer znamenite Hatidže (s.a.)".  Želeo sam da kažem : "Fatima (s.a.) je Muhammedova (s.a.v.s.) kćer".  Osetio sam da to nije Fatima (s.a.).  Zaželeo sam da kažem : "Fatima (s.a.) je  'Alijeva (a.s.)  supruga".  Osetio sam da to nije Fatima (s.a.)  Poželeo sam da kažem : "Fatima (s.a.) je majka Hasana (a.s.) i Huseina (a.s.)".  Osetio sam da to nije Fatima (s.a.).  Želeo sam da kažem : "Fatima (s.a.) je  Zejnabina (s.a.) majka".  I još uvek sam osećao da to nije Fatima (s.a.).
Ne, sve ovo je tačno, a ni jedno od toga nije Fatima (s.a.).
FATIMA JE FATIMA (S.A.).

prevela
Mirjana Abdoli